BALADA O LEPOM VOJINU
Đetinju svi vole.
Neki je volimo na čudan, pasivan način. Gotovo kao božanstvo. Ne bismo je ni dirnuli. O pripitomljavanju da ne pričam.
Drugi je vole tolikom snagom da žele da je dodatno ulepšaju, mašnicu da joj podvežu. Od Grada ta iskrena ljubav donela je prvu Zelenu stazu obloženu sivim asfaltom, pripadajuće objekte, toalete i preimenovanje Staparske u Užičku banju koja dobija svoje novo nakaradno ruho. O krajnjem nerazumevanju da ne pričam.
MHE VRUTCI – LOKACIJA JEDNA A PROSACA MNOGO
Sa druge strane klisure, na potezu od Vrutaka, nadire neki hladniji ljubavni talas, proračunato pomešan sa interesom. Brana na Vrutcima je oduvek bila idealna lokacija za hidroelektranu pribranskog tipa. I to je jedina iole održiva hidroenergetska investicija u kanjonu Đetinje ali samo ako je urađena sa merom. Mnogi su poželeli tu lokaciju za sebe. EPS je davno započeo pa obustavio proces planiranja, da bi mu se opet vratio prošle godine. EPS je uporan stvor dobrog pamćenja. U aprilu 2017. dobili su od Ministarstva građevinarstva lokacijsku dozvolu za izgradnju pribranske MHE (1,8 MW) tik iznad postojeće MHE Vrutci četiri puta manje snage (400kW, bar po papirima), koja radi punom parom sve od 2010. Naime, neko je bio brži tad i efikasniji, pre osam godina, pretekavši mudro sve druge prosce pa i sam EPS. Ime mu bejaše Vojin Lepojević. Izdržao je stoički ciljane napade nakon pojave cijanobakterija u januaru 2014. kada su toj maloj centrali pokušavali da pripišu gotovo celovitu krivicu za ekološku katastrofu na Vrutcima. Imala je ona, istina, udela u svemu, koristeći sirovu vodu, bez kontrole potrošnje, uticala na vodostaj same akumulacije, gotovo kao da jezero služi za potrebe centrale a ne za vodosnabdevanje. Gotovo nepomenut po imenu i prezimenu iako je direktor i većinski vlasnik firme “DV Technologies”, već prozivan preko nebitnih partnera kojima se baš zadesilo da budu odranije poznati u sferi sporta i politike, odigrao je tu neslavnu ulogu žrtvenog jarca. Ne prekidavši pri tome da i dalje pravi zelene kilovate, iako su svi od Ministarstava do Grada obećavali da će rad elektrane biti stopiran. EPS je njegovom preduzeću, povlašćenom proizvođaču energije na MHE Vrutci, samo 2017. godine isplatio 17.821.731,76 din. Ugovor sa EPS-om i status povlašćenog proizvođača važi do 2020. kada je po logici verovatno predviđeno da na njeno mesto dođe EPS-ova investicija. Naravno da je u momentu izbijanja crvenih algi bilo bitno ponišaniti prstom na krivca, baš kao u dečijoj igri, dok se sve ne slegne i alge ne prekriju mulj poluinformacija.
MHE STAPARI – APETITI RASTU
Pod drugom firmom „Hidro Duo d.o.o.“, u kojoj je takođe direktor, Lepi Vojin je u dva navrata, na osnovu pozitivnog mišljenja o lokaciji i vodnog mišljenja (JKP Srbijavode), pokušao da dođe do potrebnih dozvola za izradu Urbanističkog projekta MHE Stapari. 2014. a potom 2015. Grad ga je u tome sprečio i to je jedan od retkih blistavih trenutaka naše skorije istorije. Na osnovu argumenta da je Klisura Đetinje u postupku zaštite i na osnovu Odluke grada Užica kojom se ne dozvoljava bilo kakva izgradnja (osim je l’te objekata za potrebe Grada, čitajte: kućica, asfalta i sl.) do trenutka kada ta Uredba stupi na snagu, Lepi Vojin je stopiran. I živeli bi svi sretno da Vojin, zapravo, nije time samo bio ODLOŽEN. Do trenutka stupanja Uredbe o zaštiti na snagu.
NE DAO NAM BOG UREDBU O ZAŠTITI
Proces zaštite Klisure Đetinje kao predela izuzetnih odlika traje više od deset godina. Zavod za zaštitu prirode uradio je početnu Studiju još 2005. Ona je bila fina i skladna. U II i III režimu zaštite nije bilo dozvoljeno investitorsko bahaćenje i ucevljenje, tj. nije bila dozvoljena izgradnja derivacionih mini hidroelektrana u samoj klisuri.
Onda je došla presudna 2012. godina kada je Majka Uredba o režimima zaštite namenski prekrojena da omogući dva javna poziva za dodelu MHE lokacija (ukupno 460) koji su usledili 2013. od strane Ministarstva energetike i građevinarstva. U II i III stepenu zaštite više nisu postojale kočnice za ucevljenje reka. Cev kao takva proglašena je nenarušavajućim faktorom po ekosisteme.
Kakva majka, takva ćerka. Te je tako i Studija o zaštiti Klisure Đetinje te 2012. dobila novu verziju, i opet novu dopunjenu 2016. Obe Studije su u realnosti izrečena smrtna kazna za reku. Kao da ih je sam Vojin crtao. Precizno je definisano ranjivo područje taman tamo gde je planirano da se pruže MHE Stapari, iako lokacija nije postojala ni u starom katastru, ni u prostornom planu, ni u javnim pozivima.
Lepi Vojin je 2015. bio jako ljut. Nenaviknut na poraze, pretio je da će da tuži Grad Užice za prekoračenje ovlašćenja (niko nije ni pomislio da bi Grad trebalo da tuži Vojina jer nije imao merač protoka na MHE Vrutci a i vodne dozvole su bile bajate). Ušao je već u poodmakle pripreme za ucevčenje Đetinje, uložio je i znatan kapital. „Hidro Duo d.o.o.„ je još uvek vlasnik male parcele (8036/2 KO Stapari) gde je planirana mašinska zgrada, rubno područje budućeg II i III stepena.
Vodozahvat je planiran kod krivine ispod Vrutaka gde počinje uspon ka brani. A cevovod? Lepota. U dužini od oko 3km išao bi baš onim još uvek neasfaltiranim (slučajnost?) delom Zelene staze tj, bivše pruge uskog koloseka, budući III stepen zaštite. Negde između te staze i Đetinje. Pitate se kako između, nema tu baš prostora za guranje cevovoda Ø1,4m uz sve prateće građevinske radove, tešku mašineriju, brijanje vegetacije te devastaciju najlepšeg dela rečnog korita. A vi niste čuli da se voda na hladnoći skuplja? Ima da se udenu i cevi.
Samo se čeka da Uredba stupi na snagu. Samo što nije.
MHE ROČNjAK – UZMI PREDJELO DOK NE STIGNE GLAVNO
U međuvremenu Vojin je, nesklon dosadi a prilično isfrustriran slučajem Stapari, izdejstvovao na mišiće a pomalo i „kleštima“ (njegove reči u jednom interesantnom članku dok je nosio titulu Savetnika za investiranje u energetske objekte) zeleno svetlo za MHE Ročnjak (pritoka Đetinje – lokacije koje takođe nema ni u katastru ni u javnim pozivima) isto pod firmom „HIDRO DUO d.o.o.“, konačno prijavio radove i pomislio da taman može da se opusti i skoncentriše malo i na biomasu, kroz „FORKOM d.o.o.“ koji je 2015. dobio nepovratna sredstva od Ministarstva energetike za izgradnju postrojenja za biomasu. No nedavno, novembra 2018. usledila je krivična prijava o kojoj je Užička Nedelja već pisala u prošlim brojevima.
Krenulo je odmotavanje klupka cevi.
Uredba o zaštiti ili Uredba o uništenju, kako god je zvali, Lepi Vojin onom jadnom malom dragocenom kutku Đetinje u Staparima prići neće. Čim bude presečena mašnica sa početka priče, koja označava da je Klisura Đetinje postala zaštićena, možemo očekivati bagru. I bagere. Beli džipovi su već viđeni. Čekamo, uz par skrivenih aduta i ogoljenih očnjaka.
Gradonačelnik je skoro za medije izjavio da su im ruke vezane što se malih hidroeletrana tiče iako ga uopšte nisu to pitali. To može da znači da u Gradskoj upravi teško da sada ima ljudi koji će kao 2015. smeti i umeti da kažu NE. Ili su neki dogovori već postignuti bez javnog uvida. Ali bar nama ruke vezane nisu. A i oči nam se polako otvaraju. Ne treba nas 5 milona za malu Termopilsku akciju u kanjonu. Kao što znamo iz istorije, dovoljno je 300.
Znaćete kada i ako vreme dođe. Krenimo tada, Užičani i Staparci, polako iz Užičke/Staparske banje ka Vrutcima, pešaka, vozićem, sa ribarskim štapom ili sa rukama u džepovima. Čak i vi što ste Đetinju zavoleli uz asfalt. Đetinja će vratiti stostruko. Samo ne u kilovatima.
…
Kada Đetinja plaši svoje pritoke, kaže: „Ako ne budeš dobra, doći će po tebe Lepi Vojin“.
Tijana Jevtić