USTAV REPUBLIKE SRBIJE
Zdrava životna sredina
Član 74. Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Pravo na imovinu
Član 58. Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona.
RUDNA EKSPLOATACIJA KAO ČIJI INTERES?
Postoje tri nivoa delovanja:
– lokalni i trenutno aktuelni (ukidanje Rio Tinta na području Loznice)
– lokalni, a dalekosežniji (stavljanje moratorijuma na litijumska istraživanja i eksploataciju na području cele Srbije)
– onaj do kojeg još nismo dosegli a tiče se SVIH građana Srbije. Ovaj nivo tiče se Zakona o rudarstvu gde od 2011. Godine postoji pogubna odredba koja ekploataciju strateških sirovina kao što su litijum, nikl itd. proglašava JAVNIM INTERESOM, koji potire kako ličnu imovinu tako i bilo koji status zaštićenog područja (moguće uz uslove nadležnih institucija).
Obzirom da je ustala cela Srbija, treba iskoristiti poslednju priliku da se problem saseče u korenu, a ne samo sanira goruća lokalna rana. Pod poslednjom prilikom misli se na doba pred izbore, kad postoji šansa da se nešto konkretno uradi po hitnom postupku. Nakon izbora, kakvi god rezulati da budu, uslediće zatezanje. I narodne volje, i ličnih sloboda, a time i mogućnosti za promenu sistema.
REFERENDUM:
U lokalnom smislu Loznica vs Rio Tinto, Zakon o referendumu nije odavno primenljiv (u bilo kom obliku). Rio Tinto je dobijanjem lokacijskih uslova (u prilogu) ušao u zakonsku proceduru na više nivoa:
- fazna izgradnja proizvodnog postrojenja,
- deponija u Štavicama
- infrastrukturni radovi: dalekovod, obilaznica Loznica – Valjevo
Svi ovi parcijalni projekti u okviru projekta JADAR pojedinačno su već su ušli u fazu izrade Studije, odnosno Ministarstvo ŽS je pojedinačno, za svaku stavku, donelo Rešenja o obimu izrade Studije procene uticaja na ŽS.
U smislu Objedinjene procedure, učešće javnosti postoji još samo u smislu javnog uvida u Studiju uticaja na ŽS. Nije poznat primer da je bilo koji projekat oboren u fazi Studije, možda samo izmenjen u finesama. Takođe, treba obratiti pažnju na izjavu direktorke Rio Sava koja to javno potvrđuje i izjavom: „U slučaju da referendum bude negativan kompanija će morati da zauzme svoj stav, videćemo šta je stav države, ne postoji pravni okvir koji kaže da, ako je referendum negativan, onda ne važe dozvole.” https://rs.n1info.com/vesti/prodanovic-rio-tinto-nece-unistiti-poljoprivredu-niti-ce-zagaditi-vodene-tokove/)
EKSPROPRIJACIJA
Postojeći Zakon o eksproprijaciji u kombinaciji sa Zakonom o rudarstvu postavlja poguban zakonski okvir za vlasnike zemljišta koji se nalaze na interesnom području za istraživanje/ekploataciju. Zakon o eksproprijaciji je samo produžena ruka Zakona o rudarstvu.
ZAKON O RUDARSTVU:
Menjan 2011, 2015. a potom i u prvom kvartalu 2021. Zakon o rudarstvu uvodi, definiše i razrađuje pojam JAVNOG INTERESA kroz eksploataciju strateških sirovina. Pod strateškim sirovinama se, između ostalog, navodi litijum (istražna polja na barem 7 područja u Srbiji), kao i nikl (nekada odbranjena Mokra Gora ovim opet može ući u područje interesa za ekploataciju) i zlato (trenutno aktuelno Homolje). Definicija JAVNOG INTERESA potire i ličnu imovinu, kao i prethodni status zaštićenog područja. Zapravo, ako je ruda označena kao strateška sirovina, Zakon o rudarstvu postaje primarni ključ.
U tom smislu, pozicija građanina RS koji je vlasnik zemlje, ili želi da kupi svoje parče zemlje, postaje krajnje rizična. Svako ko se prethodnih godina bavio MHE problematikom, mogao je da se nesmetano koristi javnim bazama podataka i time bar donekle na vreme bude upućen u interesne tačke, pozicije, izdata rešenja, katastar MHE i liste potencijalnih investitora. Postojali su javni pozivi investitorima, javni uvidi i dr. U slučaju rudnih resursa, sve je prekriveno velom tajnosti podataka. Nema transparencije. Ne postoji javna baza istražnih područja, niti nekakva forma katastra istražnih/eksploatacionih polja. Jedino što je javno dostupno je GIS karta Ministarstva rudarstva I energetike https://gis.mre.gov.rs/visios/Srbija , koja je nepotpuna i neprecizna (npr. na području istražnih polja litijuma u Loznici nema unetih podataka, osim definisanih područja interesa koja se tiču istraživanja VODNIH RESURSA a koje sprovodi Rio Sava). U tom smislu, mora se podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da bi se saznalo da li je parcela od interesa deo istražnog polja. Time se onemogućava bilo kakvo učešće javnosti u startu (kada je inače vreme za bilo kakav korak u smislu javnog odlučivanja, aka Referendum) i sve se stavlja pred svršen čin.
Zakon o rudarstvu
Član 4
Mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni resursi, kao i drugi geološki resursi su prirodno bogatstvo u svojini Republike Srbije i mogu se koristiti pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom. Mineralni resursi odnosno mineralne sirovine od strateškog značaja za Republiku Srbiju su:
1) nafta i prirodni gas;
2) ugalj;
3) rude bakra i zlata;
4) rude olova i cinka;
5) rude bora i litijuma;
6) uljni glinci (uljni škriljci, odnosno šejlovi);
7) druge mineralne sirovine, određene posebnim aktom Vlade na predlog ministarstva nadležnog za poslove geoloških istraživanja i/ili za poslove rudarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Geološka istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina su u javnom interesu.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju da se eksploatacija vrši u zaštićenom području ili području ekološke mreže, javni interes i značaj utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.
Za potrebe privrednog subjekta, u privatnoj ili javnoj svojini, koji je nosilac istraživanja i/ili nosilac eksploatacije mineralnih sirovina, koje su određene kao sirovine od značaja u smislu stava 2. ovog člana, može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti.
Privredni subjekt iz stava 5. [3.] ovog člana ima prava i obaveze korisnika eksproprijacije.
Eksproprijacija nepokretnosti iz stava 5. [3.] ovog člana, sprovodi se shodno propisima kojima se uređuje eksproprijacija.
Ovaj tekst kreiran je uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Građanska čitaonica “Libergraf” i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.