Da li je odugovlačenje procedura zaštite i nebriga za sudbinu spomeničkog nasleđa odraz etnopsihologije društva, kolektivnog karaktera o kome je u savremenom svetu političke korektnosti danas taboo govoriti? Do sada nije proučena veza između karakterologije društva i zaštite kulturnih dobara. Postoje indicije da ovaj odnos ipak postoji i funkcioniše neposredno. Continue reading “BAŠTINA NA ĐETINjI KAO IZAZOV KARAKTEROLOGIJE NOVIJEG ERSKOG DUHA”
AUTORSKO DELO NA SPOMENIKU KULTURE?
Mala hidrocentrala „Pod gradom“ smatra se za jedan od najbitnijih i najlepših simbola Grada Užica.
Nakon druge revitalizacije urađene od strane EPS-a, ostala je samo to: Simbol. Do pre par godina sa stalnom mogućnošću muzejske posete i istovremeno praveći struju, sada niti je više muzej, niti hidrocentrala. Ambijentalna celina izmenjena do neprepoznatljivosti. Novi betonski ispust još uvek nema funkciju. Vodopad je samo zjapeći procep u stenama. Drveće ispred kompeksa posečeno. Visoki nasip od krupnog kamenja koji je suzio rečni tok na polovinu pređašnjeg, nema izgleda da bude saniran. Kapija zatvorena za posetioce. Kapija je, naime, zatvorena i za kustose.
Basna o hidrocentrali „Pod Gradom“
Živce je prvo izgubila vidra.
Od kraja maja slušala je kukanje i cvrčanje vodenkosa koji je nisko preletao potez Đetinje oko stare centrale „Pod Gradom“ i slutio katastrofu.
„U redu mali. O čemu se radi?“
„Kako o čemu? Pred Noć muzeja, krajem maja, počeli su da krče rastinje oko moje kuće pod vodopadom. Znaju li oni da ja tu živim? Pogledaj! Sve je gore i gore. Ruše mi kuću i to traje mesecima. Ja sam sada jedan najobičniji beskućnik! Zatrpali su mi gnezdo koje sam ušuškao u kamenju ispod vodopada, kamenovali su mi jajašca. Zar oni ne znaju da se ja gnezdim i pravim potomstvo baš tu. Baš tad.“ Continue reading “1001 NOĆ MUZEJA”
Dok se koplja lome oko toga da li treba graditi mini hidrocentrale u zaštićenim područjima ili ne, postoje i one reke koje polako izdišu u potpunoj tišini. Jedna od njih je Prištavica, koja nastaje u Čajetini, izvire u Alinom potoku, protiče ispod Stopića pećine kroz nepristupačan kanjon neopisive lepote a nizvodno daruje jedan od svojih izvora, Zmajevac, za vodosnabdevanje svih sela od Rudina do Ravni. Na prelasku u Opštinu Užice Prištavicu čekaju cevi Ø900mm da je sprovedu trasom cevovoda MHE Ravni (u izgradnji) da bi zatim „predahnula“ kod ribnjaka a zatim kroz cevi MHE Vrane (operativna od 2017.) bila sprovedena u Veliki Rzav. Ono što živi u ovoj reci nalazi se uzvodno, u Čajetini. U Užicu, Prištavica je umrla.
Continue reading “PROTIVPRIRODNI DUG”
Danas, kada kupuješ stan ili kuću, prvo što pitaš je: „Ima li vode i struje“ Za dvadesetak godina pitanje će biti „Ima li vode ili struje?“
Obistiniće se, ako se već danas nešto ne promeni u pristupu našim rekama kao javnim dobrima (suvoparnim žargonom) i najvažnijem prirodnom resursu na planeti. A pristup je u Srbiji sledeći: država odabere reku za odstrel, izda je u višegodišnji zakup privatnom investitoru, on uzme od banke sredstva za izgradnju male hidrocentrale, reku strpa u cevi, a kredit vraćaju građani kroz račun za struju jer investitor tim savršenim zlo-činom postaje povlašćeni proizvođač zelene energije.
Na taj način, svi postajemo saučesnici u uništavanju naših reka. U uništavanju zaštićenih područja, živog sveta i seoskih domaćinstava. A kao krajnji efekat, u uništavanju mogućnosti da i u budućnosti imamo vode za piće.
Continue reading “DANAS”
