Deponija Duboko gorući, ali i tekući problem

Ocedne vode deponije Duboko zagađuju površinske i podzemne vode

Zapadna Srbija se guši u oblaku toksičnog dima sa deponije “Duboko”, ali i u neodgovornosti lokalnih funkcionera, nacionalnih institucija i rukovodstva JKP Duboko, kao operatera deponije. Pored gorućeg problema, na površinu je isplivao i jedan tekući – zagađenje voda ocednom vodom iz deponije “Duboko”, upozoravaju iz inicijative Pravo na vodu i užičkog Libergrafa.

Ukoliko se ocedne vode sa deponija ne sakupljaju i prečišćavaju zagađuju podzemne i površinske vode. Sanitarna deponija “Duboko” ima ugrađenu nepropusnu podlogu kojom se sprečava prodiranje ocednih voda u zemlju. Takođe postoji sabirna laguna za te vode, kao i isplaniran sistem za prečišćavanje. I pored toga što deponija “Duboko” ima nepropusnu podlogu, zbog zanemarivanja, a onda i zatrpavanja sanitarnih kaseta, sistem prikupljanja ocednih voda je van funkcije, a prečišćavanje nikada nije ni uspostavljeno.

Ocedne vode deponije su potpuno devastirale obližnji Turski potok kojim zagađenje dalje teče do reka Lužnica i Skrapež, važnih vodotokova sliva Zapadne Morave. Aktivisti ove dve inicijative su se i sami uverili kakvo je stanje okolnih vodotokova, a pokušaće i da urade nezavisnu analizu uzorka.

Otpadne vode iz deponija sadrže različite toksične i kancerogene materije, poput teških metala, nitrita, amonijaka i drugih organskih jedinjenja. Negativan uticaj ocednih voda na površinske vode se održava kroz narušavanje prirodne ravnoteže u vodotoku, nedostatak kiseonika u delovima vodotoka, promene u flori i fauni. Ovim vodama se služe poljoprivrednici i stočari ovog kraja, čime zagađenje ulazi u sistem proizvodnje hrane.

Pravo na vodu i Libergraf zahtevaju da se u planiranju sanacije i daljeg razvoja deponije obavezno isplanira i odgovorno prikupljanje i prerada ocednih voda deponije “Duboko”, bez čega se ne može govoriti o bezbednoj životnoj sredini ovog kraja.

IMA LI DEŠAVANJA NA VRUTCIMA?

 

Kada se ribari sretnu na Vrutcima imaju običaj da se pozdrave sa „Ima li dešavanja?“ što u prevodu znači da li je riba aktivna. Već nekoliko zima unazad, na Vrutcima ima raznih dešavanja. Osim što nije isključivo riba ta koja je aktivna.

U decembru 2013. došlo je do prvog masovnog cvetanja modrozelenih algi Planktothrix rubescens, što je pokrenulo lanac događaja, od toga da građani Užica ostanu bez vodosnabdevanja gotovo mesec dana, pa brzinski prelazak na alternativu Sušičkih vrela, izgradnju fabrike vode i potom vraćanje pozajmljenih vrela Čajetini. U tom višegodišnjem previranju algi i ljudi, dolazilo je do još nekoliko lepih pojava cvetanja (npr. zima 2017. potom zima 2018.), a nadležne institucije su pokušavale sve osim same sanacije jezera.

Continue reading “IMA LI DEŠAVANJA NA VRUTCIMA?”