Danas, kada kupuješ stan ili kuću, prvo što pitaš je: „Ima li vode i struje“ Za dvadesetak godina pitanje će biti „Ima li vode ili struje?“
Obistiniće se, ako se već danas nešto ne promeni u pristupu našim rekama kao javnim dobrima (suvoparnim žargonom) i najvažnijem prirodnom resursu na planeti. A pristup je u Srbiji sledeći: država odabere reku za odstrel, izda je u višegodišnji zakup privatnom investitoru, on uzme od banke sredstva za izgradnju male hidrocentrale, reku strpa u cevi, a kredit vraćaju građani kroz račun za struju jer investitor tim savršenim zlo-činom postaje povlašćeni proizvođač zelene energije.
Na taj način, svi postajemo saučesnici u uništavanju naših reka. U uništavanju zaštićenih područja, živog sveta i seoskih domaćinstava. A kao krajnji efekat, u uništavanju mogućnosti da i u budućnosti imamo vode za piće.
Tamo gde ima ljudi koji brane svoje reke, kao što je Stara planina, tamo će reke možda i biti sačuvane. Staroplanici tvrde da hoće sigurno.
Tamo gde ljudi nemaju svest o tome šta preti njihovim rekama, kao što je naš Divni Zapad, reke će nestati.
Nestanak je već krenuo u našem komšiluku. Vrlo prigodno, na malo zavlačitim mestima, van vidokruga naroda, osim meštana, ribolovaca i pokojeg zalutalog planinara. U bratskoj nam Čajetini, upravo se čereče Crni Rzav i Ribnica, u delu koji je par puta u medijima tim povodom nazvan „Zlatiborske gudure“, valjda da naglasi da je tamo život žilav i redak, te nezanimljiv potencijalnom turističkom eksponiranju. Jedna mini hidroelektrana (u daljem tekstu MHE) je već u pogonu i to je Beli Kamen. U izgradnji je druga (MHE Komalj), a u planu je i treća (MHE Peta). Sve tri idu sukcesivno i koriste dva početna vodozahvata, jedan na Crnom Rzavu i drugi na Ribnici, i u nekoliko kilometara nizvodno drže Crni Rzav zarobljen u cevima. (slika br.1)
O tome se ne piše i ne govori. No ja ću potanko, neki naredni put.
Drugi aktuelan slučaj je reka Prištavica, koju upravo prekrajaju i kosti joj bruse u Ravnima i Skržutima (MHE Ravni) (slika br.2). A na ušću u Veliki Rzav su je već dobro slomili (MHE Vrane).
O tome se ne piše i ne govori. Potanko zato, drugi put.
Užička, Čajetinska, Ariljska, Bajinobaštanska i ostala zapadna plemena još imaju vremena da sačuvaju ostale reke od istrebljenja, ako postanu svesna jedine bitke vredne boja, koja se danas vodi na Staroj planini, a sutra čeka još nekoliko stotina naših reka.
Postoji spisak od oko 800 lokacija za gradnju MHE u Srbiji (fotografija br. 3), sačinjen još 1987. u vidu katastra, još uvek važećeg dokumenta uprkos zastarelosti po mnogim pitanjima. Preciznije: u pitanju je gradnja MHE DERIVACIONOG tipa. Derivacija potiče od reči RAZDVOJITI, i to je zapravo preusmeravanje glavnine reke (85-90%) u cevovod u dužini od najčešće nekoliko kilometara, kojim se povezuje vodozahvat (brana) sa mašinskom zgradom (u kojoj turbine poizvode struju) da bi se iskoristio pad vode. U dužini cevovoda reka više ne postoji, samim tim i njen ekosistem zamire. Ono što od originalnog toka u koritu ostaje (drugi krak derivacije) je zakonom propisani, licemerno nazvan, „biološki minimum“ prepoznat kao minimalna količina vode koja podržava život. Propisali su ga ljudi koji taj minimum koriste na nedeljno kupanje.
Radovi se izvode teškom mehanizacijom za čiji rad se prvo obrije rečno korito, rastinje se ukloni i time promeni mikroklima kao i lični opis rečnog korita i priobalja. Prevođenje bujičnih planinskih reka u cevi rezultira povećanom mogušnošću od poplavnih talasa (prolećne bujice koje se bez apsorpcije zemljišta sjure kroz cevi u ravnice gde su naseljena mesta). Pojavljuje se erozija zemljišta, gube se nepovratno bunari i izvori. Lokalno stanovništvo gubi mogućnost navodanjavanja i pojenja stoke. Menjanje kompletnog ličnog opisa reke, odnosno činjenica da bajkoviti pejsaži počinju da liče na ogoljene marsovske, odbijaju turiste i onemogućavaju razvijanje turističkih potencijala okolnih regija. I to je samo deo problematike.
Zato zatvori oči i seti se brzo koja je tvoja reka. Na kojoj si odrastao. Reke kojoj se vraćaš. Reke koja te poji. A onda potraži ima li je među tih 800 lokacija. Reći ću ti odmah da je tu. Đetinja. Derventa. Katušnica. Kamešina. Konjska Reka. Bratešina. Tmuša. Sušica. Rača. Prištavica. Jablanica. Panjica. Rača. Trešnjica… ugroženi su i napadnuti nacionalni parkovi a kamoli reka tvog detinjstva.
Zatim uperi četvore oči na ono što se dešava na Dalekom Istoku Srbije. Da naučiš. Jer evo već danas počinje se dešavati i tebi. Sačuvaj ovaj Divni Zapad. Sačuvaj život. Za sve što želiš da znaš o borbi koje se svakodnevno vodi potraži grupu @ Odbranimo reke Stare planine na FaceBook-u. Tamo su hrabri Hobiti. Tamo se brani reka i priroda, domovina i dedovina. Na svim frontovima.
Uveri se svojim očima a onda reci: Ne MHE.
Tijana Jevtić