Izgradnja mini hidro-elektrane (MHE) Ravni u istoimenom zlatiborskom selu na reci Prištavici rezultovala je podizanjem dve krivične prijave za oštećenje životne sredine i za prevaru u obavljanju privredne delatnosti. Njih je podnela nevladina organizacija Građanska čitaonica Libergraf iz Užica koja je prikupljala dokumentaciju o izgradnji tog objekta i uočila brojne nepravilnosti.
U prvoj krivičnoj prijavi podnetoj Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu protiv preduzeća MHE Ravni DOO navodi se da je taj investitor izazvao oštećenje životne sredine na širem prostoru, tako što je devastirao rečno korito i narušio prirodni ambijent, uništavajući floru i faunu. To je, kako se navodi u tekstu krivične prijave za posledicu imalo nestanak živog sveta iz reke Prištavice.
U drugoj krivičnoj prijavi stoji da je razlog njenog podnošenja postojanje osnova sumnje da je MHE Ravni DOO izvršilo krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. Кrivičnog zakonika, koji za to delo predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora, kao i novčanu kaznu. Navodi se da je MHE Ravni DOO to izvršilo u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica.
Time je doveo u zabludu Gradsku upravu za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove, Odeljenje za sprovođenje planova i izgradnju Grada Užica. Investitor je taj državni organ, kako se dodaje, naveo da izda rešenje kojim se menja pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli koje je suprotno Vodnim uslovima izdatim od strane JVP Srbijavode.
Prema zvaničnim podacima, pravni zastupnik i direktor MHE Ravni DOO je Daniel Dobrota. On se navodi i kao jedan od stvarnih vlasnika firme Credo Invest iz Beograda, koja je zvanični zastupnik kompanije Beewair. Ministarstvo zdravlja nedavno je oglasilo nabavku prečišćivača vazduha i u specifikaciji navelo dimenziije tih apartata koje su identične prečišćivačima vazduha kompanije Beewair. O tome je pisala i Nova ekonomija.
Reka Prištavica protiče kroz teritoriju Opštine Čajetina u kojoj izvire, kao i kroz Grad Užice. Ona je kanjonskog tipa i teško pristupačna. Vodi se kao riblje mrestilište i pritoka je Velikog Rzava. Sa Rzavom i sa ostalim pritokama trebalo bi da se stavi pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode Veliki Rzav.
Zavod za zaštitu prirode je tokom 2020. godine uradio terenska istraživanja i odredio preliminarne granice zaštićenog područja, a u planu je izrada studije zaštite u toku ove godine. Ipak, pored namere o zaštiti problem sa Prištavicom ne nastaje na teritoriji Čajetine, već Grada Užica gde su izgrađene dve MHE: MHE Vrane i MHE Ravni.
Prva izgrađena je MHE Vrane čija se mašinska zgrada nalazi na ušću Prištavice u Veliki Rzav i ne postoji u Prostornom planu Grada Užica, direktno se kosi sa Prostornim planom područja izvorišta vodosnabdevanja Regionalnog posistema “Rzav” i planiranom akumulacijom Roge.
O MHE Ravni Libergraf se bavio od početka njene izgradnje krajem 2017. godine zaključno sa dobijanjem upotrebne dozvole u februaru 2021. godine. Glavni i odgovorni projektant je isti kao za MHE Vrane.
Predstavnici Libergrafa više puta su obišli teren gde je izgrađena MHE Ravni, a preko Centralne evodencije objedinjenih procedura (CEOP) došli su i do saznanja o tom objektu. Prilikom prvog obilaska u avgustu 2018. saradnica Libergrafa Tijana Jevtić je zatekla agresivne radove u samom koritu reke, devastirane obale, uklonjenu vegetaciju sa rečnih obala, kao i “postavljene cevi u koritu malih voda u kanjonskom delu”.
UTVRĐENE ČINJENICE I TOK POSTUPKA
U februaru 2019. na drugom terenskom obilasku saradnici Libergrafa zatiču i dokumentuju više nepravilnosti kao i radove koji su u toku. Pravni tim Libergrafa formuliše ih u krivične prijave i zahteve za inspekcijskim nadzorom koje dostavlja imaocima javnih ovlašćenja.
U odgovoru građevinskog inspektora Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu policiju, 27.02.2019. godine, nakon inspekcijskog nadzora radova, piše kako je ustanovljeno da “reka teče svojim prirodnim koritom i da se ne vide bilo kakvi poremećaji u koritu”, ali se pri tome ne dostavlja sam izveštaj o inspekcijskom nadzoru.
Vodni inspektor je izvršio inspekcijski nadzor i 27.02.2019. godine i dostavio izveštaj Libergrafu, a investitoru i glavnom projektantu je ukazao na neregularnost koja se tiče i nedostatka Vodne saglasnosti na projektnu dokumentaciju. Inspektor je naložio i da se te neregularnosti isprave do izdavanja vodne dozvole, ali nije preduzeo nikakve mere niti zaustavio radove.
Taj izveštaj će se u narednom periodu pokazati kao važan. U njemu je na zahtev odgovornog projektanta, precizno navedeno postojanje i saržina Ugovora o uspostavljanju prava službenosti na vodnom zemljištu, koji je zaključen između investitora i JVP “Srbijavode”.
U tom ugovoru je dokumentovan glavni prekršaj koji se tiče ukopavanja derivacije u korito malih voda. Ali u inspekcijskom nadzoru došlo je do previda glavne nepravilnosti, a to je neusklađenost sa vodnim uslovima. Takođe, u odgovoru “Srbijavoda” iz februara 2021. navodi se da se vodna saglasnost ne izdaje za hidroelektrane do 10 mW (deset megavata).
CEVOVOD ZABETONIRAN U RECI, UGROŽENE ZAŠTIĆENE VRSTE
Krajem oktobra 2020. prilikom obilaska terena zatečen je gotovo završen objekat MHE Ravni na Prištavici. Radovi na vodozahvatu, koji je izmenom građevinske dozvole pomeren oko sto metara od prvobine lokacije, aktivirano je klizište celom kosinom brda. Ono i dalje nije sanirano, iako je jedan od uslova izgradnje bila i sanacija degradiranih područja kao i rekultivacija terena.
Cevovod u koritu reke je u tom periodu zabetoniran. Višak cevi odložen je na obali reke. Zatečene su građevinske mašine iako je prethodno na CEOP-u postojala prijava završetka objekta u konstruktivnom smislu, još 6.11.2019. godine.
U februaru 2021. Gradska uprava za urbanizam Grada Užica izdala je upotrebnu dozvolu za MHE Ravni. Libergraf je dobio dokumentaciju izvršenog tehničkog pregleda, izjavu da je projektovano stanje jednako izvedenom stanju, kao i elaborat o podzemnim instalacijama, gde je vidljivo da derivacija prolazi kroz vodno zemljište i u kritičnom delu, kroz korito malih voda.
Libergraf je ustanovio da se glavni propusti u vezi sa MHE Ravni tiču nepoštovanja Zakona o zaštiti prirode kojim je jasno propisano da se u vodotokovima, u kojima obitavaju zaštićene vrste, ne smeju izvoditi radovi na prekopavanju korita, pregrađivanju reka i stvaranja negativnog uticaja smanjenja protoka vode.
U slučaju MHE Ravni, strogo zaštićene vrste su bile registrovane nakon početka gradnje, ali nije bilo pravovremene reakcije da se one zaštite, da se koriguju uslovi izgradnje ili eventualno obustave radovi.
U januaru 2017. Gradska uprava Grada Užica (Odeljenje za zaštitu životne sredine) donosi Odluku da nema potrebe za izradom Studije uticaja na životnu sredinu, jer zakonski nije potrebna izrada studije za hidroelektrane snage manje 2MW.
U septembru 2018. Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, na zahtev Ekološkog pokreta Rzav, izrađuje “Izveštaj o proceni uticaja MHE na biodiverzitet makrobeskičmenjaka i riba reka Vlasine, Jošanice, Prištavice i Gračanice”, u okviru kojeg je istraživana i lokacija MHE Vrane na reci Prištavici (u funkciji od 2017. godine).
U izveštaju se nalazi tabela sa navedenim zaštićenim i strogo zaštićenim ribljim vrstama (potočna mrena i potočna pastrmka) i njihovom tadašnjom brojnošću. Početkom 2021. Libergraf je usmeno došao do saznanja da je rađeno još jedno uzorkovanje na istom potezu i da je ustanovljeno da tu više nema “akvatičkih organizama”, odnosno vodozemaca.
Zakon o vodama i Vodoprivredna osnova jasno zabranjuju bilo kakve radove u koritu stogodišnjih voda ili koritu velikih voda, osim radova na sanaciji ili antierozivnim branama. Maja 2017. JVP Srbijavode izdaje vodne uslove za MHE Ravni, u kojima se navodi da se trasa cevovoda ne može projektovati i graditi duž toka reke u rečnom koritu za veliku vodu.
Avgusta 2018. godine, na osnovu zahteva Gradske uprave za urbanizam Grada Užica, a u cilju ishodovanja građevinske dozvole, investitor MHE Ravni sklapa ugovor sa JVP Srbijavode o ustanovljenju prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije.
Tim ugovorom se precizno definiše polaganje cevovoda na rečnom zemljištu, pa je gotovo trećina planirane derivacije (u dužini od 2716 metara) na vodnom zemljištu, 78 metara u koritu malih voda. Zabeleška postoji i u katastarskom izvodu i u izveštaju inspekcijskog nadzora, gde prolazi neprimećeno da su JVP Srbijavode kroz taj ugovor sa investitorom direktno prekršile sopstvene uslove.
Prostorni plan Grada Užica previđa lokaciju MHE Ravni i vezuje je za Katastarski list br. 429, sa spiska lokacija MHE koji je izradio Institut Jaroslav Černi 1987. godine. U okviru tog lista precizno je navedena trasa derivacije.
Izgrađena MHE Ravni ni u čemu ne poklapa sa tim idejnim rešenjem vezanim za lokaciju iz prostornog plana koje je između ostalog predviđalo da se cevovod prokopa kroz brdo, a ne da bude zabetoniran u Prištavici. Neusaglašenost sa izgrađene MHE Ravni sa Prostornim planom uočena je i u Mišljenju o izdavanju vodnih uslova iz 2015. godine.
NEREGULARNOSTI OMOGUĆIO GRAD UŽICE
Sve neregularnosti bile su direktno omogućene propustom Gradske uprave za urbanizam Grada Užica i izostankom izrade Plana detaljne regulacije za MHE Ravni, jer nije ispoštovana smernica Prostornog plana Grada Užica gde piše:
“Planom se definiše obaveza detaljnih istraživanja konkretnih mikrolokacija malih hidroelektrana, njihovih tehničkih karakteristika i uslova izgradnje, u skladu sa odgovarajućom studijskom i tehničkom dokumentacijom, predviđenom Zakonom.”
Kako u slučaju MHE Ravni nije urađen Plan detaljne regulacije, ostavljen je praktično neogračen prostor za projektovanje trase cevovoda kao i za poziciju vodozahvata i mašinske zgrade.
Ta “sloboda” investitora i projektanta ogleda se i u tome što je kroz dve izmene građevinske dozvole menjana trasa cevovoda kao i pozicija vodozahvata, kao i to da u idejnom rešenju iz 2015. priloženom uz prvobitne lokacijske uslove cevovod na jednom potezu ide levom obalom, da bi se u urbanističkom projektu premestio na desnu obalu reke.
MHE Ravni je primer kako je kroz prividno formalno zadovoljenje objedinjene procedure došlo do suštinskih propusta kojima je reka potpuno degradirana, svaka pređašnja prirodna vrednost joj je ukinuta. Grad Užice na svom sajtu nema nijednu informaciju o MHE Ravni, i sve što se moglo saznati bilo je iz posrednih izvora ili uz poseban zahtev za dostupnost informacijama od javnog značaja.
U slučaju MHE Ravni od suštinske važnosti je zvanično registrovanje strogo zaštićenih vrsta još krajem 2018. kao i Ugovor o uspostavljanju prava službenosti iz 2017. To se blagovremeno moglo upotrebiti u sprečavanju dalje devastacije reke Prištavice i u onemogućavanju radova na samom početku procedure za dobijanje građevinske dozvole.
Investitor/projektant za MHE Ravni, nameravao je da sagradi još jednu MHE Roglivađe na Dojkinačkoj reci, na teritoriji Grada Pirota, kao i MHE Godečevo na reci Rogačici, na teritoriji Kosjerića. Lokane samouprave tih mesta za sada mu nisu dale odobrenje za te projekte.
*Ovaj tekst rezultat je rada na projektu “Za transparentnost – Protiv korupcije” koji sprovodi Građanska čitaonica “Libergraf”. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno i stavove Nove ekonomije.
#GrađaniImajuMoć