Građani Užica udišu prekomerno zagađen vazduh koji spada u najlošiju kategoriju, piše u Programu energetske efikasnosti Grada Užica koji važi do 2024. godine. Gradska uprava taj problem nastoji da reši kroz projekte energetske efikasnosti, ali rezultati za sada nisu vidljivi.
Godinama, pa čak i decenijama, u javnosti se govori kako će aerozagađenje u Užicu moći da se reši gasifikacijom gradskih kotlarnica i kotlova u individualnim domaćinstvima. Gas bi zamenio ugalj, drva i mazut, pa bi vazduh konačno bio čistiji i zdraviji. To kažu i predstavnici lokalne samouprave, koji godinama sprovode akciju gasifikacije, nudeći građanima jeftiniji priključak za gas i otplatu tog troška na rate.
Ipak, vazduh u Užicu i dalje je uglavnom veoma loš sa, kako se navodi u zvaničnim podacima, prekoračenim graničnim vrednostima zagađujućih materija (jedne ili više njih), tokom nekoliko meseci.
To pokazuju zvanična merenja. Najveći uzrok aerozagađenja su, kako se navodi u Programu energetske efikasnosti, energenti koji se koriste za grejanje. Saobraćaj, požari, paljenje trave, strnjike i otpada na divljim deponijama uzroci su povremenih zagađenja.
Na loš kvalitet vazduha zimi utiče i rizla koja se posipa po ulicama, jer stvara prašinu.
KAKO SE MERI AEROZAGAĐENJE?
Zagađenje vazduha u Užicu prati se u okviru mreže lokalnih mernih stanica, koje se definišu Programom kontrole kvaliteta vazduha. Taj program donosi se svake godine na nivou lokalne samouprave, uz saglasnost nadležnog ministarstva.
Lokalnu mrežu stanica čine dve u Sevojnu, jedna kod Opšte bolnice u Krčagovu i jedna kod Narodnog pozorišta u centru grada.
Pored toga, Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u okviru državne mreže mernih mesta, prati aerozagađenje u Omladinskoj ulici kod Starog dečjeg dispanzera, u naselju Carina i na Zelenoj pijaci.
Meri se prisustvo sumpor-dioksida, oksida azota, čađi, ukupne taložne materije i suspendovanih PM 10 čestica.
Suspendovane PM 10 čestice su mešavina dima, čađi, kiseline i teških metala: olova, kadmijuma, nikla i arsena, navodi se na portalu Centair.org. One su posledica kombinovanog zagađenja iz grejanja, saobraćaja, industrije, talože se u duboko u plućima i posebno su opasne za decu, trudnice, starije osobe i hronične bolesnike.
Merenja pokazuju da su PM 10 čestice najzastupljeniji zagađivač vazduha u Srbiji i regionu, i da njihova koncentracija u vazduhu višestruko premašuje vrednost koju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra bezbednom za zdravlje.
ŠTA POKAZUJU MERENJA?
Izveštaj o stanju životne sredine u Užicu za 2020. godinu pokazuje da je na mernom mestu kod Zelenog pijaca maksimalna dozvoljena vrednost čađi bila prekoračena tokom 63 dana u godini, a kod Doma zdravlja u Sevojnu tokom 48 dana.
Na Zelenom pijacu zabeleženo je i 10 prekoračenja maksimalno dozvoljene vrednosti azot-dioksida, koji štetno utiče na sluzokožu disajnih organa.
Srednja godišnja vrednost za nikl bila je tri puta veća od dozvoljene na mernom mestu u Omladinskoj ulici i pet puta veća kod Opšte bolnice u Krčagovu, što je okarakterisano kao drastično prekoračenje.
Kod Biblioteke u Užicu, u samom centru grada, srednja godišnja vrednosti PM 10 čestica bila je veća od dozvoljene tokom 99 dana, dok je zakonom dozvoljeno prekoračenje do 35 dana godišnje.
Ustanovljeno je i da 75 odsto PM 10 čestica potiče od energenata koji se koriste za grejanje.
Podaci o aerozagađenju sa lokalne mreže mernih stanica objavljuju se na sajtu Zavoda za javno zdravlje u Užicu, ali nisu dostupni u realnom vremenu, već za dan ili dva unazad.
Podaci o zagađenju vazduha sa državne mreže mernih stanica objavljuju se u realnom vremenu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine. Dostupni su i na mobilnim aplikacijama Air Užice i Xeco.
Iz dostupnih dokumenata, može da se zaključi kako lokalna samouprava nastoji da smanji aerozagađenje manjom potrošnjom energenata, izolacijom objekata i korišćenjem ekoloških goriva.
Grad Užice, kako se navodi, izdvaja sredstva kojima finansijski pomaže energetsku sanaciju javnih i privatnih objekata i zamenu kotlova. Za to je tokom 2022. godine predviđeno 63 miliona dinara.
Jedno domaćinstvo za zamenu stolarije i izolacije može da dobije do 120.000 dinara, odnosno 50 odsto ukupne vrednosti tih radova.
Ipak, od građana često može da se čuje kako su im za taj postupak neophodni dokumenti o legalizaciji objekata, pa se postavlja pitanje kako bi oni finansirali i te troškove, koji nisu mali.
Na proširenju mreže gasovoda, poslednjih godina je urađeno dosta, ali se taj energent i dalje koristi simbolično.
Prema zvaničnim podacima, do kraja 2019. na gas je priključeno 1717 korisnika, od kojih su 1634 domaćinstva. To je tek desetina svih individualnih ložišta u Užicu, kojih prema podacima gradske uprave ima 16.000.
Privatna domaćinstva za ogrev najviše koriste drvo i ugalj, jer su najjeftiniji.
Veliki potrašači tih energenata su domaćinstava i javni objekti u selima, gde se ne meri aerozagađenje i gde ga očigledno ima, kao što je to u naselju Volujac.
Ipak, pozitivan pomak je napravljen priključivanjem svih kotlarnica Gradske toplane na gasovod, osim one u Bloku Zlatibor koja, kako se navodi, za to nema tehničkih mogućnosti.
Grad planira izgradnju kotlarnice na gas u naselju Međaj gde bi mazut bio alternativno gorivo. Nju bi koristili potrošači koji se sada greju na mazut, u Bloku Zlatibor i Jug Bogdanovoj, kao i Autobuska stanica, Železnička stanica, Pošta, Pozorište, Telekom, Dom zdravlja i Dom za majku i dete.
Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Užicu, beleži se porast respiratornih bolesti na koje utiče sezonsko aerozagađenje.
Kada je reč o merama za zaštitu zdravlja stanovništva, na osnovu dostupnih podataka, može da se zaključi kako Zavod iznosi samo predloge mera koje su na nivou preporuka opšteg karaktera (podsticanje zdravih navika, edukacja stanovništva, utvrđivanje i saniranje faktora rizika po zdravlje).
Problem aerozagađenja u Užicu, prema zaključcima do kojih je došao Libergraf, ne može da se reši preko noći, kratkoročnim planovima. Za to je neophodna sveobuhvatna lokalna ekološka strategija koja bi rešavala i probleme u vezi sa otpadom, zagađenjem voda i zemljišta.
Izradu ovog teksta je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.