Jedna od glavnih tema krajem prošle godine bilo je školstvo. Međutim, nije se radilo o tome da je neka od reformi iz proteklih godina dala konkretne rezultate. Radilo se, po ko zna koji put, o nasilju u školi, ali ovog puta žrtva nije bilo dete, već profesorka.
Continue reading “Nasilje nad prosvetarima: Sistemsko izmicanje stolice”
Ne sporeći želju gradske vlasti da se bori i izbori sa enormnih koncentracijama polutanata, znajući da je sam geografski položaj grada izuzetno nepovoljan zbog loklanih meteo uslova, koji često pogoršavaju stanje kvaliteta vazduha (a naravno nisu uzročnici), Građanska čitaonica “Libergraf” ima obavezu da građane Užica upozna sa javno dostupnim podacima koje predstavnice lokalne samouprave, Nada Jovičić i Svetlana Drakul, iz njima poznatih razloga nisu iznele na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak 3.4.2022. godine.
Kako je Užice od grada okruženog vodotocima ostalo bez vode za stanovništvo? Kako je akumulaciono jezero “Vrutci” od projekta vodosnabdevanja koji je bio ponos građevinske i hidrotehničke struke 80ih godina u Jugoslaviji, došlo do slike ružičaste vode pune toksičnih materija? Zašto i pored ogromnog novca uloženog u rešavanje ovog problema danas postoji razlog za zabrinutost?
Reč vrutak označava vrelo ili izvorište, pa kako mu ime i kaže, jezero je od samih početaka bilo sinonim za izvorište pijaće vode za stanovnike Užica i okoline. Međutim, višedecenijsko zanemarivanje prirodnih dobara, njihovog očuvanja i unapređenja, ali i za uređene države neshvatljiva količina neodgovornosti i nemara ogleda se u upravljanju akumulacijom. Briga ovih razmera nema samo jedan uzrok, niti dugo odlagane mere mogu da budu jednostavne i bezbolne po sve. To ne sme biti izgovor za nečinjenje ili odlaganje rešavanja, imajući u vidu globalnu krizu vodnih dobara koja pogađa i Srbiju, ali i broj ljudi iz Užica, Sevojna i okolnih naselja koji zavisi od ovog vodoizvorišta za svoje osnovne potrebe – ljudsko pravo na vodu.
Odgovori pred nama treba da nam posluže kao upozorenje šta se može desiti svim akumulacijama ali i drugim izvorima pijaće vode na teritoriji naše države, ukoliko se urgentno ne reaguje na nagomilane nevolje. On može biti i osnova za početak dijaloga između civilnog društva, stručnjaka i donosioca odluka o neophodnim koracima. Ali najvažnije je da znanje istaknuto u publikaciji služi građanima, kako bi na osnovu pouzdanih činjenica zagovarali promenu politika koje će omogućiti bolje upravljanje vodnim dobrima i ostvarivanje prava na sanitarno čistu i bezbednu vodu za piće za sve stanovnike Republike Srbije, na neprofitnoj osnovi.
Publikaciju možete preuzeti klikom na fotografiju.
Ova publikacija objavljena je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovoran Libergraf i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
Dok se koplja lome oko toga da li treba graditi mini hidrocentrale u zaštićenim područjima ili ne, postoje i one reke koje polako izdišu u potpunoj tišini. Jedna od njih je Prištavica, koja nastaje u Čajetini, izvire u Alinom potoku, protiče ispod Stopića pećine kroz nepristupačan kanjon neopisive lepote a nizvodno daruje jedan od svojih izvora, Zmajevac, za vodosnabdevanje svih sela od Rudina do Ravni. Na prelasku u Opštinu Užice Prištavicu čekaju cevi Ø900mm da je sprovedu trasom cevovoda MHE Ravni (u izgradnji) da bi zatim „predahnula“ kod ribnjaka a zatim kroz cevi MHE Vrane (operativna od 2017.) bila sprovedena u Veliki Rzav. Ono što živi u ovoj reci nalazi se uzvodno, u Čajetini. U Užicu, Prištavica je umrla.
Continue reading “PROTIVPRIRODNI DUG”
Danas, kada kupuješ stan ili kuću, prvo što pitaš je: „Ima li vode i struje“ Za dvadesetak godina pitanje će biti „Ima li vode ili struje?“
Obistiniće se, ako se već danas nešto ne promeni u pristupu našim rekama kao javnim dobrima (suvoparnim žargonom) i najvažnijem prirodnom resursu na planeti. A pristup je u Srbiji sledeći: država odabere reku za odstrel, izda je u višegodišnji zakup privatnom investitoru, on uzme od banke sredstva za izgradnju male hidrocentrale, reku strpa u cevi, a kredit vraćaju građani kroz račun za struju jer investitor tim savršenim zlo-činom postaje povlašćeni proizvođač zelene energije.
Na taj način, svi postajemo saučesnici u uništavanju naših reka. U uništavanju zaštićenih područja, živog sveta i seoskih domaćinstava. A kao krajnji efekat, u uništavanju mogućnosti da i u budućnosti imamo vode za piće.
Continue reading “DANAS”
