Reka Prištavica protiče kroz dve opštine Zlatiborskog okruga: Čajetinu i Užice. Izvire u Čajetini gde je kanjonskog tipa i teško pristupačna, prolazi kroz Terzića pećinu, Tošinu banju lekovitih izvora i u nju se uliva izvor iz svima poznate Stopića pećine. Nizvodno, vrelo Zmajevac je kaptirano za potrebe vodosnabdevanja okolnih opština i to je jedina intervencija u koritu reke na teritoriji Opštine Čajetina. Bujična i salmonidna voda, vodi se kao riblje mrestilište i jedna je od većih pritoka Velikog Rzava, koji je planiran da se, zajedno sa pritokama, stavi pod zaštitu kao Specijalni rezervat prirode Veliki Rzav. Zavod za zaštitu prirode je tokom 2020. godine uradio terenska istraživanja i odredio preliminarne granice zaštićenog područja a u planu je izrada studije zaštite u toku 2021. godine.
Problem nastaje na teritoriji Grada Užica. Na potezu od granice sa Čajetinom do ušća u Veliki Rzav postoje čak tri velike fragmentacije prirodnog toka: dve mini hidrocentrale i jedan predimenzionisani ribnjak kalifornijske pastrmke kroz koji protiče gotovo čitava reka što predstavlja nepremostivu prepreku za migraciju autohtone potočne pastrmke i ostalih akvatičnih organizama. Prva izgrađena mini hidrocentrala je MHE „Vrane“ čija se mašinska zgrada nalazi na samom ušću Prištavice u Veliki Rzav, i time predstavlja drugu fragmentaciju toka. Lokacija MHE „Vrane“ ne postoji u Prostornom planu Grada Užica i direktno se kosi sa Prostornim planom područja izvorišta vodosnabdevanja Regionalnog posistema „Rzav“ i planiranom akumulacijom Roge, te je u Rešenju o odobrenju izvođenja radova izdatom od Gradske uprave za urbanizam (ROP – UZI – 5803 – ISAW -1/2017 VI broj 351 -33/17-02 od 17. 03. 2017.godine) navedeno:
„Obavezuje se investitor, odnosno pravni sledbenici koji budu vlasnici MHE, da o svom trošku po hitnom postupku i bez naknade i mogućnostima naknade uklone objekat minihidroelektrane “Vrane” i eliminišu uticaj minihidroelektane “Vrane”, s obzirom da se lokacija za izgradnju male hidrocentrale “Vrane” nalazi u zoni planirane hidroakumulacije, odnosno užoj zoni zaštite akumulacije “Roge” i da će istu ukloniti o svom trošku po hitnom postupku u trenutku proglašenja opšteg interesa, odnosno izgradnje pomenute akumulacije bez prava na naknadu zbog prestanka rada predmetne MHE.”
MHE Vrane ima status povlašćenog proizvođača od avgusta 2017. godine.
…
Druga MHE Ravni kojom smo se u kontinuitetu bavili od početka njene izgradnje krajem 2017. godine zaključno sa dobijanjem upotrebne dozvole u februaru 2021. godine. Glavni i odgovorni projektant je isti kao za MHE Vrane.
Početak istraživanja izgradnje MHE na Prištavici poklopio se sa širom aktivacijom grupe Odbranimo reke Stare planine, i neko vreme je bio odraz individualne težnje da prevashodno terenskim istraživanjem i uvidom u javno dostupnu dokumentaciju steknem iz prve ruke što objektivnije saznanje o problematici koja je dobijala sve negativniju konotaciju.
U tom smislu, prvenstveno je bilo od suštinskog značaja namenski otići na teren i zabeležiti stanje u toku izgradnje. Preko CEOP-a sam saznala na osnovu nabrojanih katastarskih parcela o poziciji mašinske zgrade i planiranog vodozahvata, kao i okvirnu trasu cevovoda, a koristeći www.geosrbija.rs napravila i plan obilaska terena.
Već prvi terenski obilazak u avgustu 2018. bio je ključan. Tada sam u vidu fotomaterijala zabeležila agresivne radove u samom koritu reke, devastirane obale, uklonjenu vegetaciju sa rečnih obala, kao i najbitniji sporan momenat: postavljene cevi u koritu malih voda u kanjonskom delu.
Sam potez MHE Ravni u dužini od oko 3km je, za razliku od MHE Vrane koja je vidljiva sa asfaltnog puta, oduvek bio nepristupačan teren te tako i neposećen od meštana. U svrhu izgradnje probijen je namenski put kroz kanjon za pristup građevinskim mašinama, ali obzirom na postavljene znakove zabrane pristupa gradilištu, meštani se i dalje nisu kretali tim potezom. Građani Užica nisu bili upoznati sa dešavanjima. U tu svrhu, počinjem da sakupljam materijal iz javno dostupnih baza podataka, preko CEOP dokumentacije, prostornog plana Grada Užica, izvoda iz elektronskog katastra a potom i nabavke fizičkih kopija listova rečnih parcela iz katastarske službe, informacije o drugim projektima investitora i glavnog projektanta, i pokušavam da saznam o eventualnim već zabeleženim prekršajima.
Na osnovu terenskog materijala i sakupljene dokumentacije pravim istraživački članak, prvi put objavljen u lokalnim novinama „Užička nedelja“ br. 999 u novembru 2018. godine. Članak o Prištavici dodirnuo je nekoliko ključnih problema koji postaju univerzalni pečat izgradnje MHE u Srbiji:
- Pomor ribe i degradacija ekosistema usled agresivnih radova u koritu reke
- Postojanje hipoteke na parcelama reke, preciznije, hipoteke na samu derivaciju koja se nalazi na vodnom zemljištu, što je automatski jedan od pokazatelja da može postojati neusklađenost sa vodnim uslovima
- Postavljanje derivacije u koritu malih voda
- Nepoštovanje prostorno planske dokumentacije
- Ublažavanje ekocida kroz floskule o obnavljanju napuštenih vodenica, kojih je na Prištavici nekada bilo više desetina, a još i danas se mogu videti ostaci nekoliko građevina.
Priča o Prištavici i fotografije cevovoda u koritu reke u narednom periodu su imale ogroman odjek u javnosti i na društvenim mrežama, završile u mnogim spotovima, člancima, na društvenim mrežama. Postale su, negde čak ni ne navodeći lokaciju, univerzalna ilustracija uništenja koje prolazi nesankcionisano.
UTVRĐENE ČINJENICE I TOK POSTUPKA
U novembru 2018. stupam u kontakt sa Građanskom čitaonicom „Libergraf“, koje postaje zainteresovana za slučaj potencijalne gradnje MHE „Ročnjak“ na području akumulacije Vrutci. Taj slučaj je ubrzo završen poništenjem građevinske dozvole. Nastavljamo saradnju i povodom slučaja MHE Ravni, gde Libergraf na osnovu zahteva za pristupom informacijama od javnog značaja pribavlja vodne uslove i ostalu dokumentaciju vezanu za objedinjenu proceduru.
U februaru 2019. na drugom terenskom obilasku kao saradnici Libergrafa zatičemo i dokumentujemo više nepravilnosti kao i radove u toku, što pravni tim Libergrafa formuliše u više krivičnih prijava i zahteva za inspekcijskim nadzorom koje dostavlja imaocima javnih ovlašćenja.
Bitno je izvojiti odgovor građevinskog inspektora (Odgovor Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu policiju, od 27.02.2019. godine), koji nakon inspekcijskog nadzora radova ustanovljava da „reka teče svojim prirodnim koritom i da se ne vide bilo kakvi poremećaji u koritu“ ali pri tome ne dostavlja sam izveštaj o inspekcijskom nadzoru. Takođe po zahtevu stranke traži da se Građanska čitaonica „Libergraf“ izjasni koji je njen pravni interes u pogledu zahteva za kontrolom radova. Kao odgovor na pitanje, a to je nesumnjivo JAVNI interes, Libergraf upućuje Zahtev za pristup informaciji od javnog značaja odnosno traži Zapisnik o izvršenom inspekcijskom nadzoru. U odgovoru inspektora se navodi da stranka u postupku, odnosno investitor MHE Ravni doo, NIJE saglasan da se izveštaj dostavi pozivajući se na privatan interes. Libergraf upućuje žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja 27. februara 2019. godine.
Primedba: nevezano za slučaj MHE Ravni, isti građevinski inspektor je maja 2020. uhapšen zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita. Takođe, investitor koji je inače strani državljanin, već ima zabeleženo slično odbijanje u još jednom slučaju, kada takođe odbija da dostavi informacije i odgovara sličnim zahtevom, i od Ministarstva rudarstva i energetike dobija odgovor na svoj zahtev, ali sam ne dostavlja tražene informacije:
“Obzirom da se u kredibilnim evropskim krugovima većinski vlasnik (…) smatra uglednim poslovnim čovekom, te da je svo njegovo poslovanje u Srbiji vođeno striktnim poštovanjem domicilnih zakonskih okvira, mišljenja smo da konkurencija zlouopotrebom slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, što definiše čl. 13. istoga, pokušava usporiti naše poslovne aktivnosti, što se smatra nedopustivim, te se kao takvo i zakonski sankcioniše. S tim u vezi očekujemo da nam se dostavi kopija podnetog zahteva na što po zakonu imamo pravo. Za sva vaša eventualna pitanja stojim vam na usluzi i srdačno vas pozdravljam.” (preuzeto iz Informatora o radu MRE, maj 2017.)
Vodni inspektor takođe izlazi u inspekcijski nadzor (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Odeljenje vodne inspekcije od 27.02.2019. godine) i dostavlja celokupan izveštaj Libergrafu, ukazuje investitoru i glavnom projektantu na neregularnost koja se između ostalog tiče i nedostatka Vodne saglasnosti na projektnu dokumentaciju i nalaže da se te neregularnosti isprave do izdavanja vodne dozvole, ali ne preduzima nikakve krivične mere niti zaustavlja radove. Ovaj izveštaj će se u narednom periodu pokazati kao bitan jer je u njemu, i to na zahtev odgovornog projektanta, precizno navedeno postojanje i saržina Ugovora o uspostavljanju prava službenosti na vodnom zemljištu, zaključen između investitora i JVP Srbijavode, gde je dokumentovan glavni prekršaj koji se tiče ukopavanja derivacije u korito malih voda. Ali u inspekcijskom nadzoru dolazi do previda glavne nepravilnosti a to je neusklađenost sa vodnim uslovima. Takođe, u odgovoru Srbijavoda iz februara 2021. navodi se da se vodna saglasnost ne izdaje za hidroelektrane do 10mW.
Tokom 2019. i 2020. izlazimo na još nekoliko terenskih obilazaka radova na vodozahvatu, snimamo dronom ceo potez derivacije, zaključno sa krajem oktobra 2020. kada zatičemo gotovo završen objekat. Radovi na vodozahvatu, koji je izmenom građevinske dozvole pomeren oko sto metara od prvobine lokacije, aktivirali su tokom radova klizište celom kosinom brda koje i dalje nije sanirano, iako je jedan od uslova izgradnje bila i sanacija degradiranih područja kao i rekultivacija terena. Cevovod u koritu reke je u tom periodu zabetoniran i ima formu betonskog prolaza kroz kanjonski deo, a donji nivo betonske podzide seče rečno korito ispod nivoa vode. Višak cevi odložen je na obali reke. Zatečene su građevinske mašine iako je prethodno na CEOP-u postojala prijava završetka objekta u konstruktivnom smislu (još 6.11.2019. godine).
U februaru 2021. Gradska uprava za urbanizam Grada Užica izdaje upotrebnu dozvolu za MHE Ravni. Na osnovu upućenog zahteva dobijamo dokumentaciju izvršenog tehničkog pregleda uključujući izjavu da je projektovano stanje jednako izvedenom kao i elaborat o podzemnim instalacijama, gde je vidljivo da derivacija prolazi kroz vodno zemljište, i u kritičnom delu – kroz korito malih voda.
U kontinuitetu smo prikupljali informacije vezane za ovaj slučaj i predstavljali nova saznanja javnosti preko sredstava informisanja i društvenih mreža. Nakon finalnog preseka ustanovljeni su glavni propusti koji se tiču nepoštovanja Zakona o zaštiti prirode, Zakona o vodama i planske dokumentacije:
- STROGO ZAŠTIĆENE VRSTE
Zakon o zaštiti prirode daje jasan stav da se u vodotokovima u kojima obitavaju vrste sa lista zaštite ne smeju izvoditi radovi na prekopavanju korita, pregrađivanju reka i stvaranja negativnog uticaja smanjenja protoka vode.
U slučaju MHE Ravni, strogo zaštićene vrste su bile registrovane nakon početka gradnje ali to nije dovelo do pravovremene reakcije u cilju zaštite, korigovanja uslova izgradnje ili eventualne obustave radova.
U januaru 2017. Gradska uprava Grada Užica (Odeljenje za zaštitu ŽS) donosi Odluku da nema potrebe za izradom Studije uticaja na životnu sredinu jer zakonski nije potrebna izrada studije za hidroelektrane snage manje 2kW (MHE Ravni je snage 470kW).
U septembru 2018. Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu na zahtev Ekološkog pokreta „Rzav“ izrađuje „Izveštaj o proceni uticaja MHE na biodiverzitet makrobeskičmenjaka i riba reka Vlasine, Jošanice, Prištavice i Gračanice“ (https://rzavmojareka.org.rs/images/Procena_uticaja_MHE_na_biodiveritet_reka_Vlasine_Pri%C5%A1tavice_Jo%C5%A1anice_i_Gra%C4%8Danice.pdf), u okviru kojeg je istraživana i lokacija MHE Vrane na reci Prištavici koja u funkciji od 2017. godine.
Zanimljivo je da je jedna od uzorkovanih tački upravo sa pozicije par desetina metara uzvodno od cevi postavljenih u koritu malih voda MHE Ravni u izgradnji, jer je to bila prva uzvodna tačka koja u to vreme još nije pretrpela intervenciju (postavljanje derivacije je išlo smerom od mašinske zgrade ka vodozahvatu). U njihovom izveštaju postoji tabela sa navedenim zaštićenim i strogo zaštićenim ribljim vrstama (potočna mrena i potočna pastrmka) i njihovom tadašnjom brojnošću. Početkom 2021. usmenom informacijom došli smo do saznanja da je rađeno još jedno uzorkovanje na tom potezu gde više nema akvatičkih organizama i da se mora sačekati bar nekoliko godina da bi se isztraživanje ponovilo.
PRIMER DOBRE PRAKSE: MHE Roglivađe (Dojkinačka reka) na teritoriji Grada Pirota takođe je bila interesna lokacija za istog investitora/projektanta kao za MHE Ravni, pod drugim imenom firme (MHE Roglivađe doo). Na osnovu pravovremenog pritiska od strane članova ORSP imaoci javnih ovlašćenja su odbili da izdaju uslove, gde izdvajam odgovor Zavoda za zaštitu prirode kao bitan za slučaj MHE Ravni:
„Na osnovu Rešenja Zavoda za zaštitu prirode Srbije planirani projekat ne može se realizovati, jer je procenjeno da će se izvođenjem projektom predviđenih radova ugroziti/narušiti prirodne vrednosti područja, stanište strogo zaštićene vrste – potočni rak (Austropotamobius torrentum) i zaštićenih vrsta – potočna pastrmka (Salmo trutta) i potočna mrena (Barbus balcanicus).“
Što su inače tri vrste koje su zabeležene i u Prištavici pre izgradnje, a još uvek su prisutne uzvodno, na teritoriji Opštine Čajetina. Razlika je jedino u tome što je u slučaju MHE Roglivađe izvršen blagovremeni pritisak javnosti na imaoce javnih ovlašćenja i to na više institucija simultano, gde je postignut usaglašen odgovor u smislu nemogućnosti izdavanja lokacijskih uslova po više osnova, a zaštićene vrste su samo jedan od činilaca.
- VODNI USLOVI
Zakon o vodama i Vodoprivredna osnova jasno zabranjuju bilo kakve radove u koritu stogodišnjih voda ili koritu velikih voda, osim radova na sanaciji ili entierozivnim branama.
Maja 2017. JVP Srbijavode izdaje vodne uslove za MHE Ravni, u kojima se navodi da se trasa cevovoda ne može projektovati i graditi duž toka reke u rečnom koritu za veliku vodu.
Avgusta 2018. godine, na osnovu zahteva Gradske uprave za urbanizam Grada Užica a u cilju ishodovanja građevinske dozvole, investitor MHE Ravni sklapa ugovor sa JVP Srbijavode o ustanovljenju prava stvarne službenosti na vodnom zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije. Ovim ugovorom se precizno definiše polaganje cevovoda na rečnom zemljištu, i to u dužini od 470m na KP3177 KO Ravni i 370m na KP4087 KO Skržuti, te je time gotovo TREĆINA planirane derivacije (u dužini od 2716m) na vodnom zemljištu, a od toga 78m u koritu malih voda (što je još uža zona od korita velikih voda, odnosno male vode su prirodan tok reke). Zabeležba postoji i u katastarskom izvodu, a preciznije se pominje i u izveštaju inspekcijskog nadzora, gde prolazi neprimećeno da su JVP Srbijavode kroz ovaj ugovor sa investitorom direktno prekršile sopstvene uslove.
PRIMER DOBRE PRAKSE: MHE Godečevo (reka Rogačica) na teritoriji opštine Kosjerić, gde je za lokaciju zainteresovan isti investitor i isti projektant kao na MHE Ravni, samo pod drugom imenom firme. Na osnovu smernica iz Prostornog plana Opštine Kosjerić, gde je postojala rezervisana lokacija za MHE, izrađuje se 2017. Plan detaljne regulacije koji prolazi sve faze javnog uvida pre usvajanja, te precizno objedinjuje sve vodne uslove i uslove zaštite životne sredine. U postupku dobijanja lokacijskih uslova, Gradska uprava za urbanizam Opštine Kosjerić odbija izdavanje zbog formalnog nedostatka a to je isticanje roka važnosti uslova Zavoda za zaštitu prirode. Nakon podnošenja novog zahteva Zavod za zaštitu prirode uočava neslaganje idejnog rešenja sa uslovima navedenim u Planu detaljne regulacije i odbija da izda uslove dok se nepravilnost ne otkloni.
Imalac javnih ovlašćenja Zavod za zaštitu prirode Srbije, konstatuje sledeće:
“Neophodno je da se trasa cevovoda prikazana u Idejnom rešenju uskladi sa tekstualnim delom Plana detaljne regulacije za izgradnju MHE „Godečevo“ u K.O. Godečevo 1 i K.O. Godečevo 2 (na teritoriji opštine Kosjerić), poglavlje 2.1.7.2. Pravila i uslovi zaštite prirodnih i kulturnih dobara, kojim je planirano da se trasa cevovoda ne može projektovati u granicama prirodnog korita za veliku vodu reke Rogačice.“
Time je objedinjena procedura pauzirana do usklađivanja sa vodnim uslovima.
- PLANSKA DOKUMENTACIJA
Prostorni plan Grada Užica previđa lokaciju MHE Ravni, i vezuje je za Katastarski list br.429, sa spiska lokacija malih hidroelektrana koji je izradio Jaroslav Černi 1987. Godine. Ono što je suštinski bitno je da je u okviru tog lista tekstualno i grafički precizno navedena trasa derivacije kao i njeno izvođenje. Izvedeni objekat MHE Ravni se ni u čemu ne poklapa sa idejnim rešenjem vezanim za lokaciju iz prostornog plana. Umesto cementne konstrukcije u dužini od 6km koja bi bila ukopana kroz brdo i u izgradnji nikako ne bi uticala na rečni ekosistem, cevovod je ukopan u rečnim obalama u dužini od 2717m što je zahtevalo da svi agresivni građevinski radovi budu izvedeni na prostoru rečnog korita. Za položaj vodozahvata preporučena je lokacija u stabilnom stenskom materijalu, u stvarnosti je ta lokacija oko 500m nizvodno, na nestabilnom terenu gde je prvenstveno uklanjanjem visoke vegetacije otvoreno klizište koje je gotovo nemoguće sanirati. Preporučena širina cevi je bila Ø400mm, u stvarnosti je Ø800/900mm. Lokacija mašinske zgrade takođe nije na lokaciji predviđenoj Prostornim planom. Neusaglašenost sa Prostornim planom uočena je i u Mišljenju o izdavanju vodnih uslova iz 2015. godine gde piše:
“Položaj predmetne MHE Ravni (vodozahvata i mašinske zgrade) ne poklapa se sa položajem vodozahvata i mašinske zgrade MHE Ravni koja je predviđena gore navedenim katastrom malih hidroelektrana”.
Sve neregularnosti bile su direktno omogućene propustom Gradske uprave za urbanizam Grada Užica i izostankom izrade Plana detaljne regulacije za MHE Ravni čime direktno nije ispoštovana smernica Prostornog plana Grada Užica gde je u tački 3.5 navedeno da se „Planom definiše obaveza detaljnih istraživanja konkretnih mikrolokacija malih hidroelektrana, njihovih tehničkih karakteristika i uslova izgradnje, u skladu sa odgovarajućom studijskom i tehničkom dokumentacijom, predviđenom Zakonom. Izgradnja malih hidroelektrana vršiće se isključivo na osnovu smernica ovog plana, uslova nadležnih organizacija i institucija i prihvaćene dokumentacije, u skladu sa Zakonom. Prostornim planom se rezerviše prostor za izgradnju malih hidroelektrana, a po potrebi i u skladu sa mogućnostima konkretne lokacije, i hidroakumulacija koje će služiti njihovom funkcionisanju.“
Tome u prilog je i gore navedeni slučaj MHE Godečevo gde je Zavod za zaštitu prirode uočio neslaganje sa uslovima navedenim u PDR Godečevo i samim tim nije izdao uslove zaštite dok se nepravilnost ne otkloni. Kako u slučaju MHE Ravni nije urađen Plan detaljne regulacije, ostavljen je praktično neogračen prostor za projektovanje trase cevovoda kao i za poziciju vodozahvata i mašinske zgrade, a ta sloboda investitora i projektanta ogleda se i u tome što je kroz dve izmene građevinske dozvole menjana trasa cevovoda kao i pozicija vodozahvata, kao i to da u idejnom rešenju iz 2015. priloženom uz prvobitne lokacijske uslove cevovod na jednom potezu ide levom obalom, da bi se u urbanističkom projektu premestio na desnu obalu reke. Kako nije bila definisana optimalna trasa cevovoda i lokacija za vodozahvat, već je nemogućnost daljih radova uslovljavala naknadne izmene u građevinskom projektu, takav pristup uzrokovao je klizište, devastaciju rečnog korita i potpunu degradaciju ekosistema.
ZAKLJUČAK
Kada se govori o problematici izgradnje MHE u Srbiji, primarna tema je nepoštovanje biološkog minimuma i disfunkcionalnost ribljih staza, što podrazumeva da je MHE već izgrađena i u funkciji. U slučaju MHE Ravni, trogodišnji agresivni radovi u koritu potpuno su uništili živi svet na tom potezu, degradirali priobalje i korito reke a time i onemogućili da se ekosistem obnovi, osim u periodu koji se meri desetinama godinama. U slučaju da MHE Ravni počne da funkcioniše, biološki minimum će biti samo formalno zadovoljenje propisa, a suštinski neće imati nikakav značaj. U prilog tome, navodim jedan od članova minimalnih uslova zaštite životne sredine iz Odluke o potrebi izrade Studije procene uticaja Gradske uprave Grada Užica, (Gradska uprava za urbanizam, Odeljenje za zaštiru životne sredine i održivi razvoj od 25.01.2017. godine) koji u svetlu svega što je urađeno zvuči potpuno deklarativno:
„Investitor je obavezan da redovno prati živi svet u vodotoku, i o promenama obavesti inspekcijski organ.“
MHE Ravni je jedinstvena zbirka propusta kako je kroz samo prividno formalno zadovoljenje objedinjene procedure došlo do suštinskih propusta kojima je reka potpuno degradirana do tačke da više ne predstavlja ekosistem a svaka pređašnja prirodna vrednost je ukinuta. Tome najviše doprinose ustanovljena zakonska ograničenja gde se za MHE do 10mW ne zahteva Vodna saglasnost, za MHE ispod 1mW ne radi se Studija o uticaju, a tu je i netransparentnost rada Gradske uprave za urbanizam Grada Užica koja je samo formalno ispoštovala proceduru javnog uvida ali nakon početka radova bilo je gotovo nemoguće saznati čak i poziciju MHE Ravni u izgradnji. Za razliku od Opštine Kosjerić, Opštine Arilje i drugih, gde se na zvaničnim sajtovima gradskih uprava mogu lako i brzo iznaći informacije o MHE uključujući i projektnu dokumentaciju, Grad Užice na svom sajtu nema nijednu informaciju o MHE Ravni, i sve što se moglo saznati bilo je iz posrednih izvora ili uz poseban zahtev za dostupnost informacijama od javnog značaja.
U slučaju MHE Ravni na Prištavici, od suštinske važnosti je zvanično registrovanje strogo zaštićenih vrsta još krajem 2018. kao i Ugovor o uspostavljanju prava službenosti iz 2017. što se blagovremeno moglo upotrebiti u sprečavanju dalje devastacije reke Prištavice, i još važnije, u onemogućavanju radova na samom početku ishodovanja građevinske dozvole. Pobijanje upotrebne ili vodne dozvole, te onemogućavanje investitora u sticanju statusa povlašćenog proizvođača EE još uvek je moguće ali u realnosti reka je na tom području nepovratno uništena.
Utisak je da i pored sistema objedinjene procedure koji treba da obezbedi potpunu kontrolu svih uticaja izgradnje i da obezbedi sigurnu formu koja garantuje očuvanje vodnih potencijala i ekosistema, sve češće je slučaj da finalni ishod zavisi ili od srećnog spleta okolnosti (kada se u formalnom pribavljanju uslova neka državna institucija uoči suštinski propust i ukaže na nezakonitost) ili od konstantnog pravnog pritiska zainteresovanih građana (kada instutucije budu primorane da suštinski ispoštuju zakonske uredbe).