Zagađenje rečnih tokova otpadnim vodama u Zlatiborskoj i Moravičkoj oblasti trebalo bi da se reši izgradnjom jedinstvenog regionalnog postrojenja u Požegi, kažu u upravi Javnog komunalnog preduzeća “Vodovod” iz Užica. Rad tog postrojenja, međutim, neće imati smisla ako se prethodno ne izgradi fekalna kanalizacija i ne saniraju takozvani divlji izlivi otpadnih voda, navode u tom preduzeću.
Informacije o pripremi projekat Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda za Zlatiborsku i Moravičku oblast, uprava užičkog Vodovoda saopštila je na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, koji je tom preduzeću uputila nevladina organizacija Libergraf.
U Vodovodu kažu da je u planu izgradnja regionalnog postrojenja za otpadne vode koje bi bilo zajedničko za Užice, Požegu, Arilje, Ivanjicu i Kosjerić. Predviđeno je da postrojenje bude smešteno u Požegi.
O tome je, kako se navodi u dopisu, potpisan međuopštinski sporazum i određen je privremeni investitor. U pripremi je i formiranje regionalnog preduzeća koje će upravljati budućim postrojenjem, a u toku je izrada planske i projektne dokumentacije.
Javno komunalno preduzeće navodi da nije nosilac posla ni u jednoj od tih aktivnosti, ali da nastoji da u projektnu dokumentaciju uvrsti sve probleme lokalne zajednice u vezi sa otpadnim vodama, kako bi oni bili rešeni na pravi način.
“Ukoliko ne rešimo problem divljih izliva, mešanja kišne i fekalne kanalizacije, nedostajućih kolektora i mnoge druge, rad Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda neće imati smisla” navodi se u dokumentu koji je dostavljen Libergrafu.
Plan za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Užicu postojao je i ranije. Ono je pre nekoliko godina trebalo da se gradi u selu Gorjani, pored magistralnog puta Užice – Požega.
Ukupna vrednost projekta, koji je delom trebalo da finansira Evropska unija, iznosila je 15,2 miliona evra, ali do realizacije 2015. godine nije došlo.
Kako su tada preneli mediji, projekat je bio odobren i od Evropske unije koja je za realizaciju trebala da donira šest miliona evra, dok bi ostali deo bio povoljan kredit Nemačke razvojne banke, koji bi vraćala država.
Lokacija postrojenja tada je trebala da bude u selu Gorjani, pored magistralnog puta Užice – Požega. Do tog sela je bio je planiran i cevovod kojim bi voda dolazila do postrojenja.
Od projekta se tada odustalo zbog nesposobnosti tadašnje lokalne vlasti da objasni važnost i benefite tog projekta za grad Užice, ali i da amortizuje protivljenje meštana koji su smatrali da fabrici otpadnih voda nije mesto u njihovom selu.
Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Opštine Požega, novo postrojenje koje bi bilo zajedničko za Užice, Požegu, Arilje i Ivanjicu, koštalo bi 70 miliona evra.
Stručnjak za prečišćavanje otpadnih voda i profesor Imperial koleža u Londonu, Čedo Maksimović, prošle godine je komentarisao najavljenu izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Beogradu, za koje se država, prema poslednjim najavama zadužuje 200.000.000 evra.
On je tada ukazao kako treba detaljno razmotriti izgradnju manjih postrojenja za prečišćavanje, koja prema njegovom mišljenju nemaju velike bazene, jeftinija su i ne ispuštaju neprjatne mirise.
Maksimović je inače tvorac takozvanog Blue-Green Dream sistema urbanog razvoja. Prema njegovom mišljenju u Srbiji se planira izgradnja postrojenja za otpadne vode koja će raditi na zastarelim tehnologijama, jer između ostalog, troše mnogo energije za pumpanje vode.
Maksimović je nedavno kritikovao i izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Vranju, uputivši iste zamerke kao i za ono koje se planira u Beogradu.
Čedomir Savković
„Projekat “Aktivno učešće građana Užica u zaštiti, uređenju i održivom korišćenju sliva akumulacije “Vrutci” i klisure reke Đetinje” se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije, Fondacije Fridrih Ebert i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Sadržaj ove stranice nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorna Građanaska čitaonica “Libergraf“”