Dok se koplja lome oko toga da li treba graditi mini hidrocentrale u zaštićenim područjima ili ne, postoje i one reke koje polako izdišu u potpunoj tišini. Jedna od njih je Prištavica, koja nastaje u Čajetini, izvire u Alinom potoku, protiče ispod Stopića pećine kroz nepristupačan kanjon neopisive lepote a nizvodno daruje jedan od svojih izvora, Zmajevac, za vodosnabdevanje svih sela od Rudina do Ravni. Na prelasku u Opštinu Užice Prištavicu čekaju cevi Ø900mm da je sprovedu trasom cevovoda MHE Ravni (u izgradnji) da bi zatim „predahnula“ kod ribnjaka a zatim kroz cevi MHE Vrane (operativna od 2017.) bila sprovedena u Veliki Rzav. Ono što živi u ovoj reci nalazi se uzvodno, u Čajetini. U Užicu, Prištavica je umrla.
Continue reading “PROTIVPRIRODNI DUG”

Danas, kada kupuješ stan ili kuću, prvo što pitaš je: „Ima li vode i struje“ Za dvadesetak godina pitanje će biti „Ima li vode ili struje?“

Obistiniće se, ako se već danas nešto ne promeni u pristupu našim rekama kao javnim dobrima (suvoparnim žargonom) i najvažnijem prirodnom resursu na planeti. A pristup je u Srbiji sledeći: država odabere reku za odstrel, izda je u višegodišnji zakup privatnom investitoru, on uzme od banke sredstva za izgradnju male hidrocentrale, reku strpa u cevi, a kredit vraćaju građani kroz račun za struju jer investitor tim savršenim zlo-činom postaje povlašćeni proizvođač zelene energije.

Na taj način, svi postajemo saučesnici u uništavanju naših reka. U uništavanju zaštićenih područja, živog sveta i seoskih domaćinstava. A kao krajnji efekat, u uništavanju mogućnosti da i u budućnosti imamo vode za piće.
Continue reading “DANAS”