Kako je Užice od grada okruženog vodotocima ostalo bez vode za stanovništvo? Kako je akumulaciono jezero “Vrutci” od projekta vodosnabdevanja koji je bio ponos građevinske i hidrotehničke struke 80ih godina u Jugoslaviji, došlo do slike ružičaste vode pune toksičnih materija? Zašto i pored ogromnog novca uloženog u rešavanje ovog problema danas postoji razlog za zabrinutost?
Reč vrutak označava vrelo ili izvorište, pa kako mu ime i kaže, jezero je od samih početaka bilo sinonim za izvorište pijaće vode za stanovnike Užica i okoline. Međutim, višedecenijsko zanemarivanje prirodnih dobara, njihovog očuvanja i unapređenja, ali i za uređene države neshvatljiva količina neodgovornosti i nemara ogleda se u upravljanju akumulacijom. Briga ovih razmera nema samo jedan uzrok, niti dugo odlagane mere mogu da budu jednostavne i bezbolne po sve. To ne sme biti izgovor za nečinjenje ili odlaganje rešavanja, imajući u vidu globalnu krizu vodnih dobara koja pogađa i Srbiju, ali i broj ljudi iz Užica, Sevojna i okolnih naselja koji zavisi od ovog vodoizvorišta za svoje osnovne potrebe – ljudsko pravo na vodu.
Odgovori pred nama treba da nam posluže kao upozorenje šta se može desiti svim akumulacijama ali i drugim izvorima pijaće vode na teritoriji naše države, ukoliko se urgentno ne reaguje na nagomilane nevolje. On može biti i osnova za početak dijaloga između civilnog društva, stručnjaka i donosioca odluka o neophodnim koracima. Ali najvažnije je da znanje istaknuto u publikaciji služi građanima, kako bi na osnovu pouzdanih činjenica zagovarali promenu politika koje će omogućiti bolje upravljanje vodnim dobrima i ostvarivanje prava na sanitarno čistu i bezbednu vodu za piće za sve stanovnike Republike Srbije, na neprofitnoj osnovi.
Publikaciju možete preuzeti klikom na fotografiju.
Ova publikacija objavljena je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovoran Libergraf i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
