Postupajući po inicijativi Građanske čitaonice “Libergraf”, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donelo je 05.03.2021. godine Rešenje kojim se poništava Rešenje Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove Grada Užice za rekonstrukciju i revitalizaciju objekta male hidrocentrale “Pod gradom” na reci Đetinji, grad Užice.
Kada se ribari sretnu na Vrutcima imaju običaj da se pozdrave sa „Ima li dešavanja?“ što u prevodu znači da li je riba aktivna. Već nekoliko zima unazad, na Vrutcima ima raznih dešavanja. Osim što nije isključivo riba ta koja je aktivna.
U decembru 2013. došlo je do prvog masovnog cvetanja modrozelenih algi Planktothrix rubescens, što je pokrenulo lanac događaja, od toga da građani Užica ostanu bez vodosnabdevanja gotovo mesec dana, pa brzinski prelazak na alternativu Sušičkih vrela, izgradnju fabrike vode i potom vraćanje pozajmljenih vrela Čajetini. U tom višegodišnjem previranju algi i ljudi, dolazilo je do još nekoliko lepih pojava cvetanja (npr. zima 2017. potom zima 2018.), a nadležne institucije su pokušavale sve osim same sanacije jezera.
BALADA O LEPOM VOJINU
Đetinju svi vole.
Neki je volimo na čudan, pasivan način. Gotovo kao božanstvo. Ne bismo je ni dirnuli. O pripitomljavanju da ne pričam.
Drugi je vole tolikom snagom da žele da je dodatno ulepšaju, mašnicu da joj podvežu. Od Grada ta iskrena ljubav donela je prvu Zelenu stazu obloženu sivim asfaltom, pripadajuće objekte, toalete i preimenovanje Staparske u Užičku banju koja dobija svoje novo nakaradno ruho. O krajnjem nerazumevanju da ne pričam. Continue reading “TAPIJA NA ĐETINjU”
Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, iznose kritička viđenja rada i rezultata državnih institucija i organa. Continue reading “Saopštenje povodom zastoja evropskih intergacija Republike Srbije u 2020”
Da li je odugovlačenje procedura zaštite i nebriga za sudbinu spomeničkog nasleđa odraz etnopsihologije društva, kolektivnog karaktera o kome je u savremenom svetu političke korektnosti danas taboo govoriti? Do sada nije proučena veza između karakterologije društva i zaštite kulturnih dobara. Postoje indicije da ovaj odnos ipak postoji i funkcioniše neposredno. Continue reading “BAŠTINA NA ĐETINjI KAO IZAZOV KARAKTEROLOGIJE NOVIJEG ERSKOG DUHA”
AUTORSKO DELO NA SPOMENIKU KULTURE?
Mala hidrocentrala „Pod gradom“ smatra se za jedan od najbitnijih i najlepših simbola Grada Užica.
Nakon druge revitalizacije urađene od strane EPS-a, ostala je samo to: Simbol. Do pre par godina sa stalnom mogućnošću muzejske posete i istovremeno praveći struju, sada niti je više muzej, niti hidrocentrala. Ambijentalna celina izmenjena do neprepoznatljivosti. Novi betonski ispust još uvek nema funkciju. Vodopad je samo zjapeći procep u stenama. Drveće ispred kompeksa posečeno. Visoki nasip od krupnog kamenja koji je suzio rečni tok na polovinu pređašnjeg, nema izgleda da bude saniran. Kapija zatvorena za posetioce. Kapija je, naime, zatvorena i za kustose.
Basna o hidrocentrali „Pod Gradom“
Živce je prvo izgubila vidra.
Od kraja maja slušala je kukanje i cvrčanje vodenkosa koji je nisko preletao potez Đetinje oko stare centrale „Pod Gradom“ i slutio katastrofu.
„U redu mali. O čemu se radi?“
„Kako o čemu? Pred Noć muzeja, krajem maja, počeli su da krče rastinje oko moje kuće pod vodopadom. Znaju li oni da ja tu živim? Pogledaj! Sve je gore i gore. Ruše mi kuću i to traje mesecima. Ja sam sada jedan najobičniji beskućnik! Zatrpali su mi gnezdo koje sam ušuškao u kamenju ispod vodopada, kamenovali su mi jajašca. Zar oni ne znaju da se ja gnezdim i pravim potomstvo baš tu. Baš tad.“ Continue reading “1001 NOĆ MUZEJA”
Dok se koplja lome oko toga da li treba graditi mini hidrocentrale u zaštićenim područjima ili ne, postoje i one reke koje polako izdišu u potpunoj tišini. Jedna od njih je Prištavica, koja nastaje u Čajetini, izvire u Alinom potoku, protiče ispod Stopića pećine kroz nepristupačan kanjon neopisive lepote a nizvodno daruje jedan od svojih izvora, Zmajevac, za vodosnabdevanje svih sela od Rudina do Ravni. Na prelasku u Opštinu Užice Prištavicu čekaju cevi Ø900mm da je sprovedu trasom cevovoda MHE Ravni (u izgradnji) da bi zatim „predahnula“ kod ribnjaka a zatim kroz cevi MHE Vrane (operativna od 2017.) bila sprovedena u Veliki Rzav. Ono što živi u ovoj reci nalazi se uzvodno, u Čajetini. U Užicu, Prištavica je umrla.
Continue reading “PROTIVPRIRODNI DUG”
Danas, kada kupuješ stan ili kuću, prvo što pitaš je: „Ima li vode i struje“ Za dvadesetak godina pitanje će biti „Ima li vode ili struje?“
Obistiniće se, ako se već danas nešto ne promeni u pristupu našim rekama kao javnim dobrima (suvoparnim žargonom) i najvažnijem prirodnom resursu na planeti. A pristup je u Srbiji sledeći: država odabere reku za odstrel, izda je u višegodišnji zakup privatnom investitoru, on uzme od banke sredstva za izgradnju male hidrocentrale, reku strpa u cevi, a kredit vraćaju građani kroz račun za struju jer investitor tim savršenim zlo-činom postaje povlašćeni proizvođač zelene energije.
Na taj način, svi postajemo saučesnici u uništavanju naših reka. U uništavanju zaštićenih područja, živog sveta i seoskih domaćinstava. A kao krajnji efekat, u uništavanju mogućnosti da i u budućnosti imamo vode za piće.
Continue reading “DANAS”
